Kukuruzni sirup, koji se koristi u proizvodnji gotovo svake slatke hrane koju jedemo, pretvara naše telo u mašinu za proizvodnju ulja.
Poput genetski modifikovanih organizama (GMO), tečni šećeri na bazi skroba, poznati kao "kukuruzni sirup", pali su na naš dnevni red kao bomba. Ono što ne znamo o kukuruznom sirupu, o kome se žestoko raspravlja da li je štetan ili ne, prof. dr. Pitali smo Ahmeta Ajdina; Saznali smo da je pored kukuruznog sirupa ono čega se trebamo plašiti zapravo „ŠEĆER“.
slađe jeftinije
Kukuruzni sirup se dobija preradom kukuruznog skroba. Skrob se razlaže na glukozu, a zatim glukozu u fruktozu. Kukuruzni sirup se sastoji od 80 posto fruktoze i 20 posto glukoze. Pošto je fruktoza jači zaslađivač od glukoze, dovoljno je koristiti manje, čime se smanjuju troškovi u proizvodnji. prof. dr. Ahmet Ajdin navodi da iako postoji opcija koja toliko smanjuje troškove u današnjim tržišnim uslovima, činjenica da kompanije koriste običan šećer je isto što i bankrot.
Да ли сте знали да?
Fruktoza, koje ima 80 odsto u kukuruznom sirupu, je jači zaslađivač od glukoze, zbog čega se prethodnih godina smatralo da se dobija više ukusa uz manje kalorija, a samim tim i smanjen unos kalorija. Čak su ga neko vreme koristili i stručnjaci u lečenju dijabetesa i gojaznosti. prof. dr. Ahmet Ajdin takođe podvlači da ovaj metod još uvek koriste neki lekari.
Brzo se pretvara u ulje
Ono što kukuruzni sirup čini strašnijim od drugih šećera je to što ima visok sadržaj fruktoze od 80 odsto. Fruktoza, koja se apsorbuje iz tankog creva i dolazi u jetru, ne treba insulin za metabolizam. Na prvi pogled ovo izgleda kao prednost. Međutim, telo može da koristi vrlo malo fruktoze za različite metaboličke procese. Sva preostala fruktoza se pretvara u trigliceride, ili krvne masti. Od svih šećera, fruktoza se najbrže pretvara u mast. Postoje rezultati da visoka potrošnja fruktoze dovodi do dijabetesa, hipertrigliceridemije, koronarne bolesti srca, masne jetre, hipertenzije i raka u studijama na životinjama.
Nije dokazano da je štetno
prof. dr. Ahmet Ajdin navodi da, pored kukuruznog sirupa, paketi proizvoda mogu uključivati definicije „tečnog šećera na bazi skroba“ ili „NBŞŞ“. prof. dr. Aydin's „Od kojih proizvoda treba da se klonimo?“ Njegov odgovor na pitanje je zastrašujući: „Sve upakovane slatke gotove namirnice, voćni sokovi i poslastičarski proizvodi...“ Suprotno uvreženom verovanju, kukuruzni sirup je sada arhitekta privlačnih ukusa ne samo na policama tržišta, već i takođe u vitrinama poslastičarnica. U našoj zemlji, gde je uvoz GMO kukuruza besplatan, potrošači ne mogu da znaju od koje vrste kukuruza se dobija kukuruzni sirup. Ovo je faktor koji postavlja znake pitanja o kukuruznom sirupu. Nacionalna nutricionistička platforma je, s druge strane, prošlog meseca objavila saopštenje u kojem se objašnjava da nije naučno dokazano da kukuruzni sirup izaziva bolesti kao što su rak, gojaznost, dijabetes, insulinska rezistencija i masna jetra. prof. dr. Komentar Ahmeta Ajdina na ovu temu je sledeći: „Nekoliko meseci rada nije dovoljno da se naučno dokaže da li je proizvod štetan po zdravlje ili ne. Ako je potrebno, potrebno je pokušati 20 godina. Obrnuto treba pitati one koji kažu da kukuruzni sirup nije štetan. Ali da li je dokazano da nije štetno?”
Najgore od svega, zaslađivači
Navodeći da se zaslađivači poslednjih godina prekomerno koriste u industriji deserta i peciva, prof. dr. Ahmet Ajdin objašnjava da se aspartam više koristi u prehrambenom sektoru nego u zdravstvenom sektoru u Turskoj. Zato što su zaslađivači stotine puta slađi od šećera. Na primer, aspartam je 200 puta slađi od šećera, acesulfam K je 200 puta slađi, saharin je 300 puta slađi, a sukraloza je 600 puta slađa. Iako je turski Food Codex odredio koliko će se veštačkog zaslađivača koristiti u kom proizvodu, postoje sumnje da se neke kompanije ne pridržavaju ovih cifara. Skoro ni u jednom od dijetetskih proizvoda nije napisana stopa korišćenog zaslađivača. Aspartam sadrži asparaginsku kiselinu, koja je nervni stimulans sa stopom od 40 procenata, fenilalanin štetan za mozak kada se uzima više od 50 procenata i metil alkohol (spirit) u stopi od 10 procenata. Pored mnogih štetnih efekata, alkohol se pretvara u kancerogeni „formaldehid“.
“Aspartam te deblja”
prof. dr. Ahmet Ajdin objašnjava da aspartam nije lek za gojaznost: „Dve aminokiseline, asparaginska kiselina i fenilalanin, u aspartamu povećavaju lučenje insulina. Pošto u okolini nema šećera, insulin snižava šećer u krvi natašte. Naravno, ogladnite i jedete više. Pored toga, velike količine fenilalanina smanjuju neurotransmitere kao što je serotonin. Nedostatak serotonina izaziva depresiju i povećava apetit.
Da li su drugi slatkiši bezgrešni?
prof. dr. Ahmet Ajdin na ovo pitanje odgovara kao „Kukuruzni sirup je jedan od najštetnijih šećera, ali ni drugi šećeri nisu nevini“. Navodeći da ljudi mogu da žive bez šećera spolja i da im ti šećeri nisu potrebni, prof. dr. Ajdin kao primer navodi Eskime, koji jedu samo ribu. Prvi dokumenti o šećeru datiraju iz pne. Datira iz 510. godine, a ubrzanje rafinerijske proizvodnje šećera počinje industrijskom revolucijom u 19. veku. Od ovih datuma, čovečanstvo prof. dr. Prema rečima Ahmeta Ajdina, on postaje zavisnik od šećera, koji je legalna droga. Brojevi su tu! Između 1973. i 2000. godine građani SAD konzumirali su 100 litara više slatkih bezalkoholnih pića godišnje, 15 kg, u poređenju sa prethodnim godinama. više arome i 30 kg. Više su konzumirali pekarske proizvode. U poslednjih 35 godina potrošnja kukuruznog sirupa bogatog fruktozom porasla je sa 200 g na 34 kg po osobi godišnje u SAD. Štaviše, dok je kvota proizvodnje kukuruznog sirupa u SAD, koja ima ove cifre, bila oko 2 odsto, kod nas je povećana na 15 odsto.
Odnos šećera i raka
prof. dr. Ahmet Ajdin objašnjava kako upotreba svih vrsta šećera šteti ljudskom zdravlju: „Belo brašno i rafinisani šećer se brzo apsorbuju iz creva i prelaze u krv. Insulin se brzo luči kako bi regulisao povećan šećer u krvi. Kao rezultat, šećer u krvi brzo opada. Ali insulin ne može da prati ovu brzinu i ostaje visok u krvi duže nego što je normalno. Višak insulina ima štetne efekte na mnoga tkiva. Dakle, prvo jetra, a zatim i mišićne ćelije isključuju insulinske receptore. U početku nema otpora u masnom tkivu i sav višak šećera se skladišti kao mast. Dakle, insulin je kao mašina koja brzo pretvara belo brašno i drugu hranu koja se brzo upija u mast! Štaviše, ovo nije jedina greška visokog insulina! Ne samo da skladišti masti, već i ne dozvoljava da se ta mast kasnije koristi kao energija. Da bismo dobili energiju između dva obroka, potrebno je da sagorevamo masti. Međutim, u telu koje ne može da koristi masti u ovom sistemu, šećer u krvi opada i ovog puta počinje umor, nemir i glavobolja. Čovek se oporavlja tek nakon što pojede i popije nešto slatko, baš kao morfijum.”
Nije sav smeđi šećer prirodan
S obzirom na prirodno stanje šećera, moramo paziti na smeđe šećere koje konzumiramo. Nebeljeni oblik smeđeg granuliranog šećera, rafinisanog granuliranog šećera dobijenog od šećerne trske ili šećerne repe. Međutim, uz neke trikove, rafinisani beli granulirani šećer može se obojiti puterom i pretvoriti u smeđi šećer. Smeđi šećer je, s druge strane, rafinisani granulirani šećer koji nije beljen, već je oblikovan hemijskim lepkovima. Možda plaćate štetniji proizvod od belog šećera i više novca da biste konzumirali prirodni šećer. prof. Ajdin savetuje onima koji žele da konzumiraju šećer da koriste čisti med i seosku melasu i da konzumiraju suvo i sveže voće. Njegove reči su upečatljive: „Konzumiranje proizvoda sa dugim rokom trajanja skraćuje vam životni vek.
„Šećer hrani tkivo raka“
Odnos između raka i šećera prvi je otkrio nemački lekar Oto Varburg. Rad Varburga, koji je dva puta dobio Nobelovu nagradu 1931. i 1944. godine, pokazuje da ćelije raka imaju drugačiji metabolizam od zdravih ćelija. Prema ovome, ćelije raka koriste 3-5 puta više šećera nego zdrave ćelije. Međutim, jedina šteta od šećera nije to što hrani tkivo raka. Prekomerna konzumacija brašna i šećera izaziva insulinsku rezistenciju (metabolički sindrom), odnosno hiperinzulizam. Hiperinzulizam povećava nivo faktora rasta sličnog insulinu (IGF-1). Slobodni IGF izaziva rak tako što povećava reprodukciju ćelija u svim tkivima na nekontrolisan način.
šećerni rečnik
Pojedinačni šećeri Fruktoza: Voće ili šećer od meda
Glukoza: grožđani šećer
Galaktoza: mlečni šećer
duple bombone
Saharoza: šećer za čaj (glukoza + fruktoza)
Laktoza: mlečni šećer (glukoza + galaktoza)
Više slatkiša
Skrob: Složeni šećer sastavljen od molekula glukoze
Leaf Cetinkaya
Časopis Formsante april 2011. izdanje
