Angiografija mozga se vrši za ispitivanje tkiva i sudova mozga. Angiografiju mozga vrši radiolog. Angiografija mozga se koristi za davanje najkonačnije dijagnoze u slučajevima kada se sumnja na vaskularne bolesti sa drugim metodama snimanja. Ako još ne znate odgovore na pitanja šta je angiografija mozga, zašto je potrebna angiografija mozga, specijalista radiologije doc. dr. Možete pogledati objašnjenja Muzafera Saglama.
Evo odgovora na sva nepoznata pitanja o cerebralnoj angiografiji...
Serpil Dokurel - PinkPomegranate Special
1) Šta je Brain Angio?
Angiografija mozga je proces snimanja moždanih sudova ili tumora unutar moždanog ili ekstra-moždanog tkiva uz pomoć katetera, obično ulaskom kroz ingvinalne vene (po potrebi se mogu koristiti i vene na rukama). Može se koristiti u dijagnostičke i terapeutske svrhe. Zahvat izvode u angiografskim jedinicama radiolozi koji su stručnjaci u svojim oblastima. Tokom postupka koriste se aparati za angiografiju koji kreiraju slike rendgenskim zracima.
2) U kojim slučajevima se zahteva angiografija mozga?
Najviše se koristi u dijagnostici i lečenju vaskularnih bolesti. На пример; Koristi se u dijagnostici i lečenju aneurizme (mehurića) u moždanim sudovima, arteriovenskih malformacija i fistula. Koristi se za otkrivanje uzroka i, ako je potrebno, za lečenje kod pacijenata koji su imali krvarenje u mozgu. Takođe se može koristiti u lečenju nekih tumora sa visokom vaskularnom ishranom ili za smanjenje snabdevanja krvlju pre operacije i za bezbedniju operaciju.
Specijalista radiologije doc. dr. Muzaffer Saglam
3) Zašto se radi angiografija mozga?
Angiografija mozga se koristi za davanje najkonačnije dijagnoze u slučajevima kada se sumnja na vaskularne bolesti sa drugim metodama snimanja. Takođe se koristi za određivanje konačne dijagnoze kod pacijenata čija dijagnoza se ne može jasno postaviti drugim metodama snimanja, nalazima pregleda ili laboratorijskim rezultatima. Takođe se koristi u dijagnostici, lečenju i praćenju odgovora na lečenje tumora mozga i netumorskih bolesti.
4) Koji je razlog za traženje cerebralne angiografije za ciste u mozgu?
Angiografija se može uraditi da bi se pokazao pritisak koji stvaraju ciste u krvnim sudovima ili da bi se otkrila moguća vaskularna ishrana cista.
5-6) Da li je cerebralna angiografija štetna/rizična? Koja vrsta štete/rizika, ako ih ima?
Šteta od ove procedure je veoma mala. Pošto se tokom zahvata koristi rendgenski snimak (doza zračenja je značajno smanjena kod savremenih angiografskih aparata), izlaganje zračenju nastaje u zavisnosti od trajanja zahvata. Pored toga, krvarenje, sakupljanje krvi ili infekcija mogu se razviti u predelu prepona ili ruku gde je napravljen vaskularni pristup. Oštećenje bubrega (ovo se obično javlja kod onih sa osnovnom bubrežnom bolešću), svrab, otežano disanje može se javiti zbog korišćenog kontrastnog sredstva (boje koja stvara sliku). U zavisnosti od katetera, žice i druge opreme koja se koristi, može doći do vaskularne povrede i krvarenja ili stvaranja ugrušaka. Kada angiografiju rade odgovarajuća oprema i stručni radiolozi, stopa svih ovih mogućih neželjenih efekata je veoma niska. Pošto se takve transakcije obavljaju uzimajući u obzir odnos dobiti i gubitka, ovaj niski koeficijent rizika se može prihvatiti zbog visokih koristi koje će pružiti.
