Škripanje i stiskanje zuba izazvano aktivnošću mišića za žvakanje tokom dana ili samo noću naučno se definiše kao bruksizam. Kontinuirani kontakt između zuba kao rezultat kontrakcije žvakaćih mišića naziva se „stiskanje zuba“, dok se ritmički nastavak procesa žvakanja bez uzimanja bilo kakve supstance u oralnu sredinu naziva „škrgutanje zubima“. Ortodont i stomatolog dr Hakan Donmez je naveo da se bruksizam javlja u 8-10% društva i 8-38% dece, te su u tom smislu rana dijagnoza i lečenje veoma važni.
Lečenje bruksizma; Donmez je naglasio da to treba da rade stomatolozi koji su specijalisti za bolesti zglobova vilice i stručnjaci za bolove u glavi i vratu. Pretpostavlja se da je incidenca bruksizma kod ljudi sa oboljenjem temporomandibularnog zgloba između 26% i 66%.
Faktori koji uzrokuju bruksizam;
1) Morfološki faktori
Anatomski poremećaji u maksilofacijalnoj regiji, nepravilno poređani zubi, nekompatibilni zubi u suprotnoj vilici i nepravilni stomatološki tretmani
2) Psihosocijalni faktori
Anksioznost, stres ili napetost, potisnuti bes ili razdražljivost, agresivan ili hiperaktivan tip ličnosti
3) Neurološki faktori
Kao posledica moždanih trauma i nekih neuroloških bolesti
4) Patofiziološki faktori
Bruksizam se može javiti usled napetosti tokom spavanja ili tokom iznenadnog popuštanja sna. Incidenca bruksizma je povećana kod osoba sa sindromom apneje u snu i kao rezultat poremećaja sna.
5) Poremećaji centralnog nervnog sistema
To je komplikacija Hantingtonove ili Parkinsonove bolesti.
6) Neželjeni efekti lekova
Poremećaji koji nastaju usled traume mogu nastati zbog pušenja i zavisnosti od alkohola.
7) Sistemski uzroci
Crevni paraziti, nedostaci u ishrani, alergije i endokrine bolesti mogu izazvati bruksizam.
Lečenje bruksizma
Glavni faktor koji pravilno vodi praksu lečenja je tačna dijagnoza. Tačna dijagnoza se postavlja anamnezom (anamnezom) i pravilnom analizom kliničkog nalaza. U slučajevima kada su potrebne dodatne informacije, dodaju se slikovni i laboratorijski nalazi i planira se tretman nakon što se podaci prikupe.
Pristupi lečenju bruksizma koji se danas primenjuju su sakupljeni u 3 glavne grupe;
1) Orijentisan prema ličnosti
2) Farmakološki pristup
3) Okluzalni pristupi (okluzalno balansiranje, ortodontski tretman, okluzalna rehabilitacija)
1) Pristupi tretmanu orijentisani ka ličnosti
a) Biofeedback terapija
Cilj je da čovek uspešnije upravlja sistemom koji je oštećen, ali nije izgubio funkcije. Saradnja pacijenata je važna. Obezbeđuje svest o funkcijama koje se obično javljaju nenamerno i pruža pojedincima mogućnost da kontrolišu svoje mišiće.
b) Tehnika prevencije navika
Pacijent se uči nekim vežbama. Uspešni rezultati vežbi zavise od toga da li pojedinci dugo nastave sa vežbama.
c) Psihijatrijski tretman
Pristup psihijatrijskom lečenju treba uzeti u obzir samo kada se sumnja na psihološke razloge koji će povećati problem škrgutanja zubima, a pacijenta treba uputiti psihijatru radi otklanjanja psihičkih uzroka, a ne radi lečenja bruksizma.
g) Hipnoza
Razgovara se o njegovoj naučnosti i neophodnosti.
Mogu se primeniti i tehnike kao što su svest o navikama meditacije, kontrola prekomernih hemijskih stimulansa (kofein, nikotin, itd.) i poremećaja spavanja, kao i promena navika.
2) Farmakološki tretman
Postoje slučajevi kada su upotreba mišićnih relaksansa i njen rezultat bili uspešni.
Botulinum toksin (botoks) se takođe primenjuje intramuskularnom (intramuskularnom) injekcijom. Međutim, ovaj pristup ne rešava radikalno problem i koristi se za palijativno lečenje paralize mišića.
3) Okluzalni (žvakaća površina) pristupi
a) Okluzalne kompenzacije
Okluzalno balansiranje podrazumeva trajne promene okluzalnog oblika zuba u cilju raspodele opterećenja između kontakta gornjih i donjih zuba. To je nepovratan pristup tretmanu koji se primenjuje za povećanje udobnosti, zdravlja i estetike zuba i vilica. Treba ga primenjivati veoma pažljivo i na ograničen način.
b) Ortodontski tretman
U prisustvu malokluzije radi se o korekciji okluzije ortodontskim tretmanom.
c) Primena okluzalnih aparata
Koristi se više od drugih metoda. Okluzalni aparati se definišu kao "pokretne veštačke okluzalne površine" koje se primenjuju za lečenje temporomandibularnih poremećaja ili zaštitu zuba od abrazije. Prijavljeno je da se u Sjedinjenim Državama godišnje napravi 3,6 miliona „noćnih čuvara“ kako bi se sprečila šteta od bruksizma. Okluzalni aparati se u raznim publikacijama nazivaju „ravna ravan“, „mišićni relaksant“, „noćni čuvar“ ili „ortodontski aparat“.
Svrhe upotrebe okluzalnih aparata kod bruksizma:
i) Da bi se smanjila ili sprečila oštećenja koja mogu nastati usled habanja (trošenja zuba),
ii) Smanjenje aktivnosti mišića za žvakanje (temporalnih i žvakaćih mišića),
iii) da obezbedi simetriju u bilateralnoj mišićnoj aktivnosti,
iv) da se stvori normalizacija u obrascima mišićne kontrakcije,
v) da bi pacijente upoznali sa svojim navikama,
vi) Minimizirati trajanje parafunkcionalnog kontakta zuba.
Pojedince treba obavestiti pre primene aparata da okluzalni aparati nisu namenjeni za lečenje bruksizma, već za usporavanje ili sprečavanje progresije problema koji se mogu javiti u sistemu za žvakanje.
Bruksizam kod dece je najčešće fiziološki, odnosno bezopasan. Često, ako dođe do ranog kontakta u nekim zubima, sistem za žvakanje pokušava da stvori funkcionalniju strukturu zuba erodirajući je. Zbog toga obično nije potreban nikakav tretman. Okluzalni aparati od mekog i/ili tvrdog akrilnog materijala mogu se koristiti kod dece sa aktivnim bruksizmom u veličinama koje treba lečiti. U studiji sprovedenoj u starosnoj grupi 3-5 godina, konstatovano je da istrošenost zuba nastavlja da raste kod dece koja ne koriste intraoralne aparate, a da trošenje zuba prestaje kod dece koja koriste aparate. Pošto aparati koji se koriste kod dece mogu uticati na razvoj, treba ih često proveravati i voditi računa o tome da period upotrebe bude što kraći. Nakon 2-3 meseca upotrebe, treba proveriti da li se aktivni bruksizam smanjio i prestati sa upotrebom aparata. Ako bruksizam i dalje izaziva probleme kod dece kod kojih se razvoj ubrzano nastavlja, aparat treba promeniti i ne dozvoliti da se razvoj vilice uspori ili zaustavi.
d) Tretman trošenja
Važno je precizno utvrditi kako je došlo do događaja u pristupu tretmanu slučajeva kada je utvrđeno da je uzrok habanja zuba aktivno trošenje. Manje okluzijske promene mogu se primeniti u slučajevima kada se opterećenja koja se prenose na zube u oblastima gde habanje nije uznapredovalo mogu biti ograničene. Fiksne nadoknade mogu se smatrati za očuvanje zuba kod pacijenata sa uznapredovalom istrošenošću, posebno u slučajevima kada je vertikalna dimenzija smanjena i osetljivost zuba je izuzetno neprijatna.
